Nada Gašić “Devet života gospođe Adele (Proljeće u Zagrebu 2020.)"
“Adela je s obraza spustila ruku ka srcu:
- Dobro da sedim. Biba draga, oni budu mamu samo onak kremirali i u krugu obitelji položili urnu? Sad se budem onesvestila. Pa preporuke stožera su se promenile, mogli bi se svi mi okupiti na ispraćaju, ionak nas nema puno. Znači tak. Čuj, Biba, meni se čini da bude se to sad svima dopalo i da više nikakvih sprovoda niti ne bude. Tko je imal sreče i na vreme umrl, taj se pristojno pokopal, uz glazbu, cveće i kakav govor, a mi ostali, još budimo zahvalni da nam dopelaju svečenika. Oni, se na sreču, ne budu odrekli nofčeka, pa budu i dolazili obaviti svoj posel oko ukopa. Joj, Biba, Biba, na kaj smo spali?”
Na kaj smo spali? Joj meni, ljudi dragi, na kaj sam ja to spala? Prosim lepo, dajte me poslušajte. Nebum dugačko kak inače gnjavim.
Znači, poželila sam si neki dan knjigu koja bu me malo oraspoložila. Malo mi odvukla pogled od ove situacije oko mene koja me da vam praf velim prilično deprimira. Pa sam kak i inače trknula do knjižnice u Vrapču gde sam cendrala svojoj omiljenoj knjižničarki nek mi da nekaj kaj bu me malo umirilo, nasmijalo i kak se veli – ugrijalo dušu.
Ženska mi je izvukla knjigu drečavo rozih korica na kojima je jednostavnim crnim slovima otisnut naslov “devet života gospođe adele”. Veselo sam je uzela u ruke i krenula čitati sadržaj na stražnjim koricama knjige. Samo kaj me nije šlag strefil! Knjigu sam skoro bacila knjižničarki f glavu. Pa kaj je ona ponorela?
Ja ju lepo prosim štivo koje bu me odvuklo od sirove stvarnosti s kojom se ionak teško nosim a ona meni nudi knjigu koja priča priču o zagrebačkom proljeću 2020. O dolasku korone u našu metropolu, o prvom lockdownu, izoliranju od dragih ljudi i potresu u jedno nedjeljno jutro u ožujku.
Jezuš Kristuš, kaj nisam bila dovoljno jasna da su upravo to teme koje me uznemiruju i od kojih želim pobeći? Ne znam ni sama kak, ali nekak sam se na njeno hvaljenje knjige smekšala - ženska je inače skroz na mestu. Draga je, zgodna i uvek mi preporuči stvarno dobre priče. I tak sam knjigu o gospođi Adeli strpala u torbu i mrmljajući sebi nekaj u bradu prešla doma.
A sad bum vam priznala da jedva čekam da joj prenesem svoje dojmove i zahvalnost kaj me naterala da pročitam priču baš o onome od čega želim pobeći. Ovo nije roman o koroni niti o potresu, ta dva događaja samo su kulise na pozornici na kojoj sam gledala jednu toplu, smešnu ali i potresnu i dinamičnu predstavu.
Moram Vam priznati da sam jako zavolela gospođu Adelu. Tu zagrebačku udovicu, bez dece koja je upravo navršila osamdeset let. Živi sama, nikad nije imala dece, posjećuju je nećak i nećakinja koji se nekak gombaju između trpljenja Adeline hirovite i prilično teške naravi i očekivanja da će baštiniti imovinu koja će jednog dana ostati iza bome imućne tete.
A sad dosta o knjigi. Idem nekaj fino skuhati. Nekaj na kaj me potaknul bogat stol na tragikomičnoj proslavi Adelinog osamdesetog rođendana.
Zdrava francuska salata za tetu Adelu
Uvod:
Imam jednu osobinu. Neobičnu i ne baš čestu u općoj populaciji. Moji bi je ukućani nazvali poremećajem. S kojim se često sprdaju.
Na njihove provokacije ostajem debelokožac koji se ne da smesti i ponosno nastavlja praksu koju ću vam nastojati ukratko predstaviti.
Već vjerojatno kužite da sam veliki gurman, zaljubljenik u kuhanje ali i svaki drugi oblik pripreme hrane. Uz to sam i trener pilatesa. Jako mi je važno biti u dobroj formi i borim se ne gomilati masne zalihe po svom sad već sredovječnom, ali prilično aktivnom tijelu.
Jedan od načina da uživam u hrani, a da mi pri tome vaga ne postane neprijatelj, je običaj da mnoga ukusna jela kreiram na neki svoj “zdraviji”, manje kaloričan način, a da jelo pri tom zadrži primamljiv okus, miris i vizualnu privlačnost.
Zdravo jelo ne treba i ne smije biti bljutavo, dosadno i neugledno. Ono može biti jednako zavodljivo, ukusnije i atraktivnije od originalnog predloška. Uporna sam u nastojanju da upravo u svojoj kuhinji to dokažem pa su mnogi prijatelji svjedočili mojim uspješnim, ali i manje uspješnim “fit” verzijama kulinarskih klasika.
Tako je i nastala moja zdrava verzija francuske salate, taj neizostavni megahit božićnih i novogodišnjih menija, a kojeg ni jedan jedini Francuz nikada nije nazvao francuskom salatom jer to jelo uopće ne potječe iz ove ponosne prijestolnice vrhunske gastronomije.
Ali to je sad već neka druga priča.
Francusku salatu bih s nestrpljenjem servirala teti Adeli uzbuđeno iščekujući njenu reakciju. Poznavajući je, sigurna sam da bi ona ovom fit verzijom bila ili oduševljena ili bi je s prezirom i gnušanjem odgurnula, a mene hladnokrvno izbacila iz oporuke. Ja ću riskirati – pozvati je u goste i servirati ovaj prefini obrok. Ispričat ću vam jednom kako je bilo.
Sastojci:
* 1 velika ili 2 manje korabice
* 3 veće mrkve
* 1 granny smith jabuka (ili neka druga kiselija hrskava jabuka. Nikako brašnasta i slatkasta)
*nekoliko kiselih krastavaca
* 150 g smrznutog graška
* 3 kuhana jaja
* sol
Sastojci za zdravu majonezu:
* 150g kuhanog i ocijeđenog slanutka
* 200-250 g grčkog jogurta
* sok polovice limuna
* kurkuma
* sol
Priprema:
⦁ Na you tubu pustite pjesmu “Diana” starog Paula Anke. Teta Adela se jednom zgodom dobro naplesala uz taj hit.
⦁ Ogulite mrkvu i korabice. Oboje narežite na sitnije kockice.
⦁ Nasjeckajte krastavce i jabuku, također na sitnije kockice.
⦁ Skuhajte jaja. Bjelanjke također narežite na sitnije komadiće a žutanjke stavite sa strane.
⦁ Skuhajte grašak i ohladite ga.
⦁ Napravite zdravu majonezu. Ja je često upotrebljavam kao dresing nekim drugim jelima ili salatama. Odlična je, puno me prijatelja tražilo recept.
U blender ubacite kuhani slanutak, malo ga posolite, iscijedite po njemu limunov sok, dodajte kuhane žutanjke i pola jogurta. Dobro blendajte da dobijete glatku i gustu kremu bez komadića i grudica. Kad je umak gotov dodajte drugu polovicu jogurta, malo kurkume i kratko promiješajte.
⦁ Pomiješajte dobro sve nasjeckane sastojke s majonezom, po potrebi dodajte soli.
⦁ Na YT pustite “Golubove” Ive Robića. Sigurna sam da ćete tom pjesmom oraspoložiti tetu Adelu.
⦁ Nakon jela ponudite je dobrim konjakom. Ni za Boga miloga ne s Badelovim mirogojčekom. Ne škrtarite, kupite pristojan francuski konjak.
Želim vam dobar tek i ludi provod s tetom Adelom :-)
Haha..😀 poremećaj ,kažu tvoji...mene bi se moji već odrekli..kod bilježnika.
A gospođu Adelu ću svakako potražiti kod tete knjižničarske u Vrapcu...